Pitate se zašto je tako teško ostvariti kontakt očima sa djetetom s poremećajem iz autističnog spektra? Evo odgovora iz prve ruke.

“Ja jako dobro vidim. Mnogi ljudi se trebaju zagledati jako dugo da bi im ono što vide dobilo smisao. Meni je dovoljan samo jedan pogled. Svaki dan vidim previše sitnih detalja. Gledam u stranu kako me mnoštvo malih djelova onoga što vidim ne bi preplavilo. Trudim se gledati ono što mi se kaže da pogledam. To mi pomaže da se koncentriram na ono što bih trebao.
Najbolje učim kada sjednem do tebe. Tvoja blizina drži moju usredotočenost na ono što čujem, ne na ono što vidim. Do mene dopire previše zvukova. Neke moram ignorirati kako bih uopće bio u stanju odgovoriti ili učiniti što se od mene traži. Zato te ne gledam.
Ali uvijek slušam. Čujem puno glasova i jako volim kada mi govoriš, ali ne volim kada mi govoriš kao da nisam prisutan. Jako sam aktivan i to je zato što ne mogu dobro kontrolirati ono što moje tijelo osjeća. Kada sam takav mnogi misle da sam bezobrazan, ali ja si jednostavno ne mogu pomoći. Moram se kretati kako bih osjetio svoje tijelo. Kada me posjedneš pored sebe, ako ništa drugo, bar neću otići od tebe.
Razgovaraj sa mnom mirno, daj mi do znanja da me razumiješ. Tužan sam kada ljudi misle da ih ne volim. Jako ih volim.”

kontakt očima

Facebook Comments

Ostavite komentar